U jednom malom naselju blizu Kragujevca,postojala je jedna stara malena kuca,gotovo raspadnuta.Bila je u uglu jedne raskrsnice za koju se prica da su se desavale cudne stvari.Starosedeoci koji su tu ziveli pricali su da su se tu za vreme Prvog i Drugog svetskog rata ubijala mala deca i zene.Prolaznici i putici koji su dolazili u to naselje,i prolazili kroz tu raskrsnicu osecali su mucninu i vrtoglavicu,a cesto su im se prividjali i glasovi.Imali su osecaj da ih neko posmatra i okrenuli bi se ka kuci,i kroz prozor videli malu decu u belom,a lica bi im bila bleda i oci uopste ne bi imala,samo praznu crninu.Kosa bi im bila najcesce crna ili smedja a usta zatvorena i usne ispucale.Marijana je zivela u tom naselju i roditelji bi je upozoravali da ne ide tamo.Ali jednog junskog popodneva,dok se marijana trkala biciklama sa svojom najboljom drugaricom Andjelom,naisle su na tu raskrsnicu.Andjela je navaljivala da udju u tu malu kucicu cisto iz radoznalosti.Marijana je imala los osecaj u vezi sa tim i nije htela da udje.Njena plavokosa drugarica se nasmejala i nazvala je kukavicom,a zatim usla.Posle nekoliko sekundi cuo se sravican vrisak i Marijana je pobegla prepustajuci svoju drugaricu uzasnoj sudbini.Ispricala je roditeljima sta se desilo i oni su pokrenuli potragu.Dugo su je trazili,ali je nisu nasli.Posle dugo godina,Marijana se udala i otisla iz zemlje.Vratila se posle 5 meseci da poseti roditelje.Isla je uz put i naletela na istu onu raskrsnicu i na istu onu kucicu gde je ostavila Andjelu.Prisetila se tog stravicnog dana i zavrtela glavom,u sebi nazivajuci secanje jednom obicnom gluposcu.Krenula je napred i odjednom cula kako je neko doziva...
-Marijanaaaa....-rekao je glasic iz kucice.Marijana je sa strahom pogledala u prozor kucice i ugledala svoju drugaricu Andjelu sa potpuno crnim ocima i u beloj haljini,bledog lica.
-Majo,zar si me zaboravila?Zar se ne secas svoje najbolje drugarice koju se ostavila da je rastrgnu zli duhovi ovog sveta?-sve glasnije je govorila devojcica sa nekim stravicnm besom u glasu.
-Sve ce biti ponovljeno -neprestano je govorila Andjela.Neka nevidljiva sila povukla je Marijanu u tu jezivu kucu,u mrak.Sledece sto se culo je bilo njeno vristanje i pljusak.Krv je izlila kroz prag kuce,a Marijanina bezivotna ruka je virila.Ruka je postepeno bledela i nestajala,dok se devojcica sa prozora zlobno nasmejala,po prvi put.
-Marijanaaaa....-rekao je glasic iz kucice.Marijana je sa strahom pogledala u prozor kucice i ugledala svoju drugaricu Andjelu sa potpuno crnim ocima i u beloj haljini,bledog lica.
-Majo,zar si me zaboravila?Zar se ne secas svoje najbolje drugarice koju se ostavila da je rastrgnu zli duhovi ovog sveta?-sve glasnije je govorila devojcica sa nekim stravicnm besom u glasu.
-Sve ce biti ponovljeno -neprestano je govorila Andjela.Neka nevidljiva sila povukla je Marijanu u tu jezivu kucu,u mrak.Sledece sto se culo je bilo njeno vristanje i pljusak.Krv je izlila kroz prag kuce,a Marijanina bezivotna ruka je virila.Ruka je postepeno bledela i nestajala,dok se devojcica sa prozora zlobno nasmejala,po prvi put.
Нема коментара:
Постави коментар